Tanushi i Vogël

Tanush Dukagjin (u shqua gjatë viteve 1423–33), i njohur si Tanush i Vogël, ishte një fisnik shqiptar, anëtar i familjes Dukagjini, djali i Pal Dukagjinit (vdiq më 1393). Ai kishte katër vëllezër: Progon (v. 1394), Pal II (v. 1402), Andrea (v. 1416) dhe Gjon Dukagjini (v. 1446).

Në janar të vitit 1423, gjatë Luftës së Dytë Shkodrës, Republika e Venedikut mori me rryshfet dhe fitoi mbi Pamaliotët në Bunë, dhe pastaj pajtoi disa udhëheqës fisnor në ose përreth Zetës: Pastroviqët, Gjon Kastrioti (i cili shtrihej deri në rrethina të Lezhës), Dukagjinët dhe Koja Zaharia.^[1] Megjithëse asnjë nga këta nuk u mobilizua ushtarakisht nga Venediku, ata u larguan nga radhët e ushtrisë së Lazareviqit, kështu që u bënë një rrezik potencial për Lazareviqin.^[1] Edhe pse admirali venedikas Francesco Bembo u ofroi para Gjon Kastriotit, Dukagjinëve dhe Koja Zaharisë në prill 1423 për t'u bashkuar me forcat venedikase kundër Despotatit Serb, ata nuk pranuan.

Mbështetur nga osmanët, Stefan Maramonte plaçkiti viset përreth Shkodrës dhe Ulqinit, dhe sulmuan Drishti në 1429, por nuk arriti ta shtinte në dorë. Ai shoqërohej nga Gojçin Crnojeviq dhe Tanushi i Vogël.^[2] Në prill të vitit 1429, Tanushi mori një dhuratë prej 120 forcash aktive nga Republika e Raguzës.^[3]

Shënime

Emri: Tanush Dukagjin ( serbisht: Тануш Дукађин/Tanuš Dukađin),^[3] njohur si Tanush i Vogël (serbisht: Мали Тануш/Mali Tanuš,^[2] gjermanisht: Tanush den Kleinen^[4]) ose "Tanush Minor".^[5]

Referime

^ ^a ^b Fine 1994.
^ ^a ^b Ćorović, Vladimir (13 janar 2014). Istorija srpskog naroda (në serbo-kroatisht). eBook Portal. fq. 340. GGKEY:XPENWQLDTZF. Са турском помоћу кренуо је Марамонте крајем 1429. год. на Зету и похарао околину Скадра и Улциња. Напао је и Дриваст, и заузео му је подграђе, али самог града није освојио. У тим борбама учествовали су на његовој страни Гојчин Црнојевић и Мали Тануш из племена Дукађуна. Млеци су уценили Марамонтову главу са 500 дуката. Деспот га је међутим онемогућио код самих Турака.
^ ^a ^b Zbornik Filozofskog fakulteta (në serbo-kroatisht). Vëll. 8. Univerzitet u Beogradu. Filozofski fakultet: Naučno delo. 1964. fq. 404. Тануш Дукађин је одржавао везе са Дубровчанима; Веће умољених изгласало му је поклон од 120 перпера.
^ Schmitt, Oliver Jens (2001). Das venezianische Albanien: (1392-1479) (në gjermanisht). Oldenbourg Verlag. fq. 280–. ISBN 978-3-486-56569-0.
^ Fine, John V. A. (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest (në anglisht). University of Michigan Press. fq. 656. ISBN 0-472-08260-4. Dukagjin, Tanush Minor

[FOOTNOTEFine1994-1] Fine 1994.

[Ćorović2014-2] Ćorović, Vladimir (13 janar 2014). Istorija srpskog naroda (në serbo-kroatisht). eBook Portal. fq. 340. GGKEY:XPENWQLDTZF. Са турском помоћу кренуо је Марамонте крајем 1429. год. на Зету и похарао околину Скадра и Улциња. Напао је и Дриваст, и заузео му је подграђе, али самог града није освојио. У тим борбама учествовали су на његовој страни Гојчин Црнојевић и Мали Тануш из племена Дукађуна. Млеци су уценили Марамонтову главу са 500 дуката. Деспот га је међутим онемогућио код самих Турака.

[fakultet1964-3] Zbornik Filozofskog fakulteta (në serbo-kroatisht). Vëll. 8. Univerzitet u Beogradu. Filozofski fakultet: Naučno delo. 1964. fq. 404. Тануш Дукађин је одржавао везе са Дубровчанима; Веће умољених изгласало му је поклон од 120 перпера.

[Schmitt2001-4] Schmitt, Oliver Jens (2001). Das venezianische Albanien: (1392-1479) (në gjermanisht). Oldenbourg Verlag. fq. 280–. ISBN 978-3-486-56569-0.

[FineFine1994-5] Fine, John V. A. (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest (në anglisht). University of Michigan Press. fq. 656. ISBN 0-472-08260-4. Dukagjin, Tanush Minor

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]